Koji bicikl kupiti?

Želiš da kupiš bicikl, ali kad kreneš da gledaš po oglasima ili prodavnicama, uh, katastrofa. Brdski, gradski, hibridni, trekking, enduro, gravel... ljudi moji. Cene od 50 evra do nekoliko hiljada. Ume da bude baš zbunjujuće. Zato sam odlučio da napišem ovaj tekst kako bih vam pomogao. Tekst je napisan više kroz prizmu mog iskustva i onog što sam do sad naučio. Nisam vrhunski stručnjak u tom polju, ali ono što znam je da jesam veliki ljubitelj biciklizma.

Prvo: Za šta će ti bicikl?

Pre nego što uopšte pogledaš cenu, zapitaj se gde ćeš da voziš. Ako kupiš pogrešan tip, vožnja će ti biti muka, a ne uživanje.

Razmisli:

• Hoćeš li ga koristiti za vožnju po gradu, do prodavnice, posla?
• Planiraš li vikend izlete po asfaltu van grada?
• Imaš li želju da zađeš u šumu, makadam, brda?
• Ili možda hoćeš da se malo oznojiš i voziš duže relacije isključivo po putu?

Od odgovora na ova pitanja zavisi sve. Zato nemoj preskakati ovaj korak.

Vrste bicikala: Šta je šta u praksi

Idemo redom. Izbacio sam sve one ekstremne varijante koje 99% ljudi ne treba. Držimo se onoga što se stvarno kupuje.

Gradski bicikl (city bike)

Ovo je onaj klasičan "Holandski" bicikl. Uspravan položaj vožnje, široko sedište, često ima blatobrane, lampice, nosač za torbe. Točkovi su mu srednji, gume glatke za asfalt.

Za koga je: Za nekoga ko vozi isključivo po ravnom asfaltu, kratke relacije, do 5-6 kilometara. Lepo se na njemu sedi, ne moraš da se saginješ. Dobar je za odlazak do pekare, do prijatelja, do posla ako nisi u sportskoj opremi.

Mane: Težak je, spor, i za bilo kakvu uzbrdicu ćeš se namučiti ako nema menjače. Za makadam i loš put nije uopšte.

Brdski bicikl (MTB)

Verovatno najprodavaniji tip kod nas. Prepoznaćeš ga po debelim, širokim gumama sa "šarama", prednjim amortizerom (viljuškom), i nižim, debljim ramom.

Za koga je: Ljudi ga kupuju jer misle da je najizdržljiviji i da može "sve". Istina je da može da pređe preko lošeg puta, šljunka, i da će izdržati udarce. Ako živiš van grada, put ti je loš, ili planiraš vikendom u prirodu, ovo je pravi izbor.

Na šta paziti: Ako voziš brdski isključivo po asfaltu, bićeš spor. One debele gume prave veliki otpor i prosto se umaraš više nego na drugim biciklima. Takođe, jeftini amortizeri na jeftinim biciklima su često više ukras nego funkcija. Za grad, nije idealan, ali može da posluži.

Hibridni bicikl

Kao što mu ime kaže, mešavina je gradskog i brdskog. Ima tanje gume od brdskog (ali ne glatke kao trkačke), često nema amortizer ili ima jako jednostavan, i položaj vožnje je negde između.

Za koga je: Ovo je često najpametniji izbor za nekoga ko hoće "sve po malo". Vozite se po gradu, odete ponekad na lošiji put. Hibrid je udoban, dovoljno brz na asfaltu, i može da podnese malo makadama. Zato ga mnogi zovu "bicikl za svaki dan".

Pazite: Nije za ekstremne terene. Ako mislite da skačete po stepenicama ili jurite niz brdo puno kamenja, hibrid neće to izdržati.

Trekking bicikl

Sličan je hibridu, ali je više orijentisan na duža putovanja. Uvek ima fabrički nosače za torbe, blatobrane, svetla. Geometrija mu je opuštenija, da ne zabole leđa posle 100 kilometara.

Za koga je: Za ljude koji planiraju višednevne ture, vožnju po putevima ali sa prtljagom. Ako si tip koji voli da spakuje ranac i ode vikendom negde van grada, trekking je tvoj izbor.

Trkački (štafeta, drumski, road bike)

Tanke gume, volan (zavrnut nadole), lagan ram, vozač je u pognutom položaju.

Za koga je: Isključivo za one koji voze brzo i daleko po asfaltu. Ovo nije bicikl za odlazak do prodavnice. Neudoban je za kratke vožnje, osetljiv na rupe, i zahteva malo navikavanja na položaj. Ali ako hoćeš da prelaziš velike distance, nema mu premca.

Dimenzije: Najveća greška koju ljudi prave

Bukvalno vidim svaki dan čoveka na biciklu koji mu je mali ili veliki. Sediste spušteno do kraja, ruke pružene, kolena mu udaraju u volan. To nije zezanje, to je siguran put do bolova u leđima i kolenima.

Bicikl mora da ti odgovara po veličini rama. Ne slušaj one koji kažu "ma može, navići ćeš se". Ne može. Kao da obuješ patiku broj 45, a nosiš 43. Navići ćeš se, ali će te noge boleti.

Svaki proizvođač ima svoju tabelu. Ali gruba podela po visini:

• Visina 150-165 cm: Ram 15-17 inča (XS ili S).
• Visina 165-175 cm: Ram 17-19 inča (M).
• Visina 175-185 cm: Ram 19-21 inča (L).
• Visina 185+ cm: Ram 21+ inča (XL).

Kad sedneš na bicikl, dok okrećeš pedale, noga u donjoj tački treba da ti bude blago savijena u kolenu. Ispravljena noga je previše. Dok stojiš iznad gornje cevi (ako je muški ram), treba da imaš makar 2-3 cm između sebe i cevi. Ako nemaš, ram je velik.

Materijal rama: Čelik, aluminijum, karbon?

Nemoj da te ovo previše brine, ali eto da znaš.

• Čelik: Ima ga na starim ili baš jeftinim biciklima. Težak je, ali izdržljiv. Ne traži ga, osim ako ne obnavljaš oldtajmera.
• Aluminijum: Standard danas. Lagan, ne rđa, jeftin. Dobar za sve.
• Karbon: Skup, lagan, ide na skupe trkačke i brdske bicikle. Dok ne postaneš ozbiljan biciklista, ne treba ti. I pazi, ako ga udariš, pukne, ne može da se vari kao metal.

Za prvih 10 bicikala, aluminijum je sasvim dobar.

Menjači: Koliko brzina treba?

Videćeš bicikle sa 6, 7, 18, 21, 24, 27, 30 brzina. Zabluda je da više brzina znači brži bicikl. Broj brzina ti pomaže da nađeš idealan otpor za uspon ili ravnicu.

Za grad i laganu vožnju, 7-8 brzina pozadi je sasvim dovoljno. To je najčešće 21 brzina (3 napred x 7 pozadi).

Za brdske i ozbiljnije varijante, ide se na 9-10 brzina pozadi (27-30 brzina).

Bitnije od broja je kvalitet. Shimano ili SRAM su dobri proizvođači. Ako piše nešto treće, nepoznato, zaobilazi u širokom luku. Jeftini menjači se brzo pokvare.

Kočnice: Disk ili obične?

Ovo je već godinama tema. Evo kako stoje stvari.

• Obične (rim brake): To su one koje stežu felnu sa strane. Rade dobro po suvom, lake su, jednostavne za održavanje. Problem je ako je mokro, gube moć.
• Disk mehaničke: Koče preko čeličnog diska sajlicom. Rade bolje po kiši, ne taru o felne. Ali je malo teži za podešavanje. Solidan izbor.
• Disk hidraulične: Najjače koče, koče laganim pokretom prsta, automatski se podešavaju. Imaju ih skuplji bicikli. Ako možeš da ih platiš, super su, ali održavanje je malo skuplje.

Za grad i vožnju po suvom, obične kočnice su sasvim ok. Za svakodnevnu vožnju po svim uslovima, gledaj disk mehaničke ili hidraulične.

Budžet: Koliko para, toliko muzike

• Do 200 evra: Polovni bicikli iz bivše Jugoslavije ili novi iz hipermarketa. 
• 200 - 400 evra: Tu se ulazi u ozbiljnije polovne bicikle (stari 3-5 godina, ali kvalitetnijih marki) ili nove početničke modele (npr. Merida, KTM, Trek ulazni nivo). Dobićeš solidan bicikl za svaki dan.
• 400 - 700 evra: Ovde već imaš nov bicikl sa dobrim Shimano komponentama, hidrauličnim kočnicama na nekim modelima, kvalitetnim ramom.
• 700+ evra: Tu kreću laki, brzi bicikli za entuzijaste. Ako si početnik, nema potrebe za ovako skupim biciklima.

Šta izbegavati?

• No name bicikle. Jesu jeftini, ali ćeš se samo živcirati.
• Full suspension (bicikli sa zadnjim amortizerom) za manje od 800 evra. Taj zadnji amortizer na jeftinim biciklima ne radi ništa, samo je težak i kvari se.
• Kupovinu po principu "samo da ima brzine". Ne gledaj broj, gledaj stanje i veličinu.
• Da te prodavac ubedi da ti treba nešto što ne želiš. Ako hoćeš gradski, ne daj da ti uvali brdski samo jer ga više imaju na lageru.

Moj savet za kraj

Odredi budžet. Zatim nađi dve-tri prodavnice u okolini ili oglase. Vidi šta ima. Probaj da sedneš na bicikl. Čak i ako ne voziš, oseti da li ti je ruka prirodno na volanu, da li dosežeš do menjača. Ne kupuj preko interneta ako nisi 100% siguran u veličinu.

Ako si između dve opcije, uvek gledaj da je ram prave veličine. Delovi mogu da se menjaju, ram ne može. I ne žuri. Bicikl se ne kupuje na brzinu. Naći ćeš pravi. Samo kad sedneš na njega i pređeš prvih sto metara, znaćeš da li je to to. Veruj mi.